Levorukost

Sa levorukošću se rađamo. Zbog različitih kulturoloških pristupa levorukosti, prisutne su uglavnom negativne istorijske konotacije. U mnogim kulturama levoruki su bili tretirani sa sumnjom ili su čak proglašavani društveno nepotrebnim, te su forsirani da pređu u desnoruke ( prilikom jela ili pisanja ). Zato nije iznenađenje, nakon tih okrutnih vežbi, da radeći neki posao izgledaju trapavo i nesposobno, jer oni to rade uz pomoć svoje slabije ruke, te pri tome smanjuju samopouzdanje, ili čak doživljavaju stres. Mi smo danas svesni koliko je takav odnos narušavajući po strukturu ličnosti levorukog i zahvalni smo zbog njegovog izbacivanja u najvećem broju civilizovanih kultura. 15% levorukih na planeti je dovoljan razlog da im se posveti dužna pažnja.

Ako bismo želeli da saznamo kako se osećaju levoruki kada su prinuđeni da se služe priborom desnorukih, dovoljno je da pokušamo makazama za desnoruke da sečemo levom rukom. Ili da zarežemo olovku levom rukom ( koristeći rezač za desnoruke ). Naš prvi komentar će biti: „ kako sam nespretan, pa ovo je sve naopako“. Da, upravo se tako i osećaju levoruki kada su primorani da koriste pribor za desnoruke. I to je put ka smanjenju samopouzdanja, jer će levoruki utrošiti mnogo energije kako bi savladao sve te prepreke.

Kako bi se levorukima omogućilo funkcionisanje i služenje alatima i priborom dizajniranim za njihove potrebe, važno je već od ranog detinjstva detetu pružiti priliku da koristi pribor svojom levom rukom. Ali ne bilo koji pribor, već pribor dizajniran za levoruke. Samo tako će levoruka deca, a i odrasle osobe biti u mogućnosti da promovišu svoje talente, a njih je mnogo.